уторак, 19.април 2005.
У листу "Глас" од суботе 16. априла 2005. објављен је текст мр Велимира Ћеримовића, председника професионалне агенције УПА, о проблемима уништавања старих паркова у Београду и Србији, са посебним освртом на Теразијску терасу у Београду.
У једној од послератних реконструкција улице Теразије, уништен је цео сецесијски комплекс парковно-градитељских структура, које су са Хотелом Москва, чинили једну препознатљиву културно-историјску, градитељско-урбану и стилско-амбијенталну целину. Њени просторно-урбани габарити протезали су се од улице Теразије са источне стране Хотела Москва до улице Народног фронта са западне стране и Призренске улице са северне стране Хотела. Његову просторно-урбану у стилско-амбијенталну целину, чиниле су архитектонске и парковно-градитељске структуре.
Према сачуваним старим фотографијама, основну структуру овог сецесијског комплекса с почетка 20. века, артикулисала је сецесијска архитектонско-градитељска доминанта Хотела Москва и парковно-градитељска доминанта вредног орнаменталног партера у склопу сецесијског скверног триптиха са ронделом, фонтаном, чесмом и катафалком краљу Петру I Карађорђевићу, као централним садржајем са источне стране и Парк теразијска тераса са западне стране Хотела Москва. Већ до 1911. г., њихове амбијенталне и споменичке вредности, артикулисали су препознатљиви елементи нове градитељско-парковне уметности и обликовања у духу сецесије и југенд-стила. Они су, у послератно соц-реалистичко време, као и Дворска башта (данас Пионирски парк), вероватно схватани, као остаци некаквог непожељног буржоаског градитељског идентитета и прошлости Београда, који као такви, вероватно из идеолошких разлога, нису се уклапали у тадашње идеолошко-централистичке послератне концепције и визије планирања и уређења Београда, као тадашње свејугословенске и социјалистичке престолнице.
У једној од највећих рушилачких фаза, након бомбардовања Београда, у другој половини 20. века, уништен је наслеђени сецесијски скверни триптих са орнаменталним партером и другим споменичким вредностима пред Хотелом Москва на Теразијама. Дакле, остао је само Парк теразијска тераса, који је уз све, у овој високо-урбанизованој структури старог Београда, за грађане, представљао метафору и парадигму Еденског врта, а као ресурсна структура одрживог развоја, имао је и важан еко-биолошки значај. Након те рушилачке фазе, због немара и деструктивног односа према наслеђеним парковно-стилским вредностима наслеђене градитељско-урбане културе Београда, у овом вишевековном српском престолном седишту, на волшебан начин, више деценија, деградирана и обезвређивана су наслеђена стилска обележја и споменичка својства Парка теразијска тераса.
Нови циклус тзв. инвеститорског урбанизма крајем 20. и почетком 21. века, доноси нову невољу непосредном амбијенталном окружењу Хотела Москва и Парку теразијска тераса. Он је занемарио све дотадашње конкурсе, који су уважавали и сагледавали Теразијску терасу као ширу топографско-градитељску целину са наслеђеним и новим парковно-пејзажним и градитељско-урбаним структурама, које су артикулисале наслеђене амбијенталне вредности и афирмисале постојеће и нове визуре према Савском амфитеатру. Таквом агресијом разних лобија и административном техником, легализује се, а од фебруара 2005. г., након соц-реалистичке рушилачке ујдурме у другој половини 20. века, на самом почетку 21. века, на делу је наставак рушилачке ујдурме, али сада под утицајем ново-компонованог и агресивног инвеститорско-урбанистичког лобија. На тај начин, Парк теразијска тераса поново, као једино преостали објекат некадашње парковно-градитељске сецесијске целине са Хотелом Москва с почетка 20. века, таквим приступом и усвојеним Регулационим планом из 1998. г., доживљава судбину потпуног уништења његових парковно-пејзажних, стилско-амбијенталних, градитељско-урбаних и споменичких вредности.
Премда овај историјски Парк, има готово једновековни култуно-историјски, просторно-урбани и парковно-градитељски континуитет у амбијентално вредној урбаној језгри старог Београда, он се као и вредни орнаментални сецесијски партер са ронделом, фонтаном, чесмом и катафалком краљу Петру I Карађорђевићу у другој половини 20. века, нашао прво на удару снажне режимске идеолошко-централистичке моћи, а данас на удару ново-компонованог урбанистичког лобија и његове моћи. Таквом односу према објектима културно-парковног наслеђа код Хотела Москва, као и другим објектима парковно-историјске и градитељско-урбане баштине Београда, вероватно је допринело маргинализовање споменичких вредности наслеђених објеката културно-парковног наслеђа Београда, било због мањкаве законске регулативе у Србији, било због недовољно резолутног става надлежне службе за заштиту градитељског наслеђа Београда, било због свесне или несвесне негације међународних институција UNESCO, ICOMOS-IFLA, EFLA и др., затим тачке 7. из Конзерваторске атинске повеље из Атине 1931. г. и других међународних докумената у вези с тим, као што су: препоруке UNESCO из Париза 1962. г. и UNESCO из Најробија 1976. г., повеља ICOMOS из Венеције 1964. г., декларације чланица Европског савета у Сплиту из 1971. г. и Међународног конгреса о европском градитељском наслеђу из Амстердама 1975. г., конвенција UNESCO из Париза 1972. г. итд. итд.
На крају, док у Европи обнављају историјске паркове, а неке европске владе (Италија, Енглеска итд.) оснивају посебне агенције, па и министарства за изучавање, заштиту и обнову историјских паркова и амбијената, у Србији су историјски паркови потпуна непознаница. Неки су већ срушени, неки се и данас руше, неки су запуштени и деградирани неконзерваторским методама и нестручним интервенцијама, као што је асфалтирње парковских стаза у Парку Мањеж, Парку Ташмајдан, Дворској башти (данас Пионирском парку) итд. итд. Где нам је крај, и докле тако рушилачки према сопственој култури и традицији и европским интеграцијама?
Београд, 08. 04. 2005. г.
м р Велимир Ћеримовић,
Удружење пејзажних архитеката Србије.
 |
 |
 |
 |
 |
||||||
 |
||||||||||
 |
 |
 |
 |
 |
 |
|||||
 |
 |
|||||||||
 |
 |
|||||||||
 |
||||||||||
 |
|
|||||||||
 |
||||||||||
| |
||||||||||
скен исечка 254kb