Магистар техничких наука за савремену архитектуру и урбанизам
Велимир Ћеримовић , пејзажни архитекта – Београд
Центар за истраживање, изучавање, заштиту и
обнову културно-парковног наслеђа Србије
Београд, Булевар Ослобођења бр. 61.
Београд, 03. 03. 2006. г.
Убрзано су 24. 10. 2005. г. усвојене Измене и допуне ГУП-а 2021, међутим из примедби групе стручњака од 10. 12. 2005. г., могу закључити да моје писмене примедбе, које су 29. 08. 2005. г. писмено достављене градском Секретаријату за урбанизам и грађевинске послове, нису имале никакав утицај на предложене измене и допуне. Синоћ (02. 03. 2006. г.) је и архитекта Бранислав Јовин у разговору на РТВ-Арт са Вуком Бојовићем, поново указао на исте примедбе, па ми се чини да ова тема постаје све актуелнија, како са грађанског и демократског аспекта у изградњи цивилног друштва, тако и са интердисциплинарно-стручног аспекта. Зато Вам се и обраћам, јер се овим изменама и допунама, као и у претходно усвојеном “ГУП Београд 2021” није водила брига о културно-парковном наслеђу Београда.
У Београду, услед јаких урбанистичко-идеолошких лобија и након усвајања ГУП 1972. г., догађа се бесправна градња, што значи да се ни тада није спроводио усвојени документ, а још мање се марило о правцима стратешког развоја Београда и јавном интересу Београђана.
Већ 1985. г., предлажу се измене и допуне ГУП-а из 1972. г., који је тадашња градска власт 1977. г. комплетирала усвајањем “Студије подобности јавног градског саобраћаја за Београд 2000”. Циљ таквих потеза био је да се накнадно легализују сви промашаји у вези неспровођења усвојених планских докумената и узнапредовале бесправне градње.
Такви политикантски трикови, били су у функцији власти тадашњих градских моћника. У сваком случају, њихови двоструки стандарди и политикантско-интерсни циљ, требао је уверити грађане, како тадашње градске власти тобоже брину о стратешким правцима развоја Београда и јавном интересу његових грађана. Међутим, њени моћници, нису ни имали намеру, да се такви интереси и проблеми Београђана, реше на високом стручно-стратешком нивоу, како би се дефинисали, плански осмислили и у живот спровели стратешки интереси и правци развоја Београда.
Последице такве политикантско-урбанистичке трикологије, само су ојачале агресивни и претећи урбанистички лоби, који је у тесној вези са корупцијом. Његови актери, послушници и плаћеници, изнудили и искористили су отворени простор и устоличили су квази-планску или бесправну изградњу, чије су последице фаталне за данашњи урбанистички развој Београда. Осим тога, занемарени су стратешки проблеми и интерси Београда у свим другим областима, чиме се стигло и пред урбанистички колапс, који је на штету градитељског, економског, социјалног, еколошког, културног, привредног и сваког другог развоја Београда.
Ни тадашњи предлози реномираних и угледних стручњака урбаниста, нису могли надвладати лобистичко-корупционашке интересе моћника и политичком трикологијом инсталисане патенте за легализацију промашаја бесправне изградње и корупције. Потпуна децентрализација планирања, без јасних стручних циљева, само је још више отворила простор непланској или бесправној изградњи. Био је то пут у беспуће и раље транзиционих структура са несагледивим последицама, поготово што су се расцепкавали целовити простори на појединачне детаљне планове. Некритички испуњавани захтеви инвеститорског урбанизма и његових интересних група и појединаца, били су на штету стратешких интереса града.
И када смо помислили да су таква времена иза нас, појавио се “Нацрт измена и допуна ГУП-а Београд 2021” (Измене ГП 2005/1), који је занемарио аксиоме урбанизма, затим стратешки и јавни интерес грађана за чувањем урбанистичког и градитељског наслеђа и здраве животне средине.
Пре свега, ГУП Београд 2021 (Сл. лист града Београда бр. 135/03), представља стратешки документ за Београд све до 2021. г. Међутим, овом, али и следећим (не)предвидивим изменама и допунама, показује се, да наведени ГУП није решио стратешко питање саобраћаја Београда - да ли класични метро или ЛШТ?. Да је то урађено на квалитетан начин, неби биле потребне предложене измене и допуне документа из 2003. г., већ у 2005. г., поготово што се изменама и допунама, не могу решавати стратешка питања саобраћаја, или нека друга важна питања од стратешког интереса за Београд.
Такође, ГУП Београд 2021, није решио стратешко питање планирања објеката културно-парковног наслеђа, као ни других објеката пејзажне архитектуре, односно објеката градског зеленила у Београду. На свим подлогама, говори се о зеленим површинама, премда овакав документ преферира планирање објеката и простора, што је и у складу са Законом о планирању и изградњи (Сл. гласник Р.С. 47/03). Осим тога, зелене површине су потпуно неодређен и неприкладан термин за објекте културно-парковног наслеђа и друге објекте пејзажне архитектуре, односно објекте градског зеленила, јер површина је само један елемент простора (видети Увод у архитектонску и просторну анализу).
Дакле, ови објекти су просторно-физичке, техничко-технолошке и био-техничке структуре и целине, који су чак четверодимензионални (ширина, дужина, висина, време), и немогу бити никакве површине, које као дводимензионалне, нису и немогу имати статус објекта и простора. Тако, по усвојеној планској логици и планским документима Београда, објекти пејзажног, парковног и вртног градитељства, могу се, осим зелена површина, још називати према сваком просторном елементу, зелена вертикала, зелена ширина и зелена дужина. Значи, у односу на објекте пејзажног, парковног, вртног и урбаног градитељства, тај план пласира неприхватљиву терминологију, па се уз друге пропусте, доводи у питање његова стручна утемељеност, смисао и спроводљивост у живот. Нека они, који су у планском документу Београда, написали зелена површина, покажу или напишу, како се гради зелена површина у односу на објекат парка, врта, дрвореда и слично.
По тој логици, ако читам најновији ГУП Београда 2021 са трактатом о зеленим површинама, његова порука је бетонирање и асфалтирање Београда, а онда, како небисмо претерали са црнилом и сивилом, скокнемо у фарбару и купимо зелену фарбу и офарбамо црне асфалтне и сиве зидне површине у зелене површине. Београд ће тако, са пуно зелених површина, бити и “најзеленији”, “најлепши” и “најприроднији” град у Свету. Браво за српске планере и урбанисте, тражиће их цео Свет. Коначно, ето правог рецепта и српског патента, да имамо зелене градове, насеља, а онда и зелену Планету.
Како овај ГУП Београд 2021., на пр. планира саобраћајне и друге објекте од значаја за град Београд – а не саобраћајне површине. Аналогно томе, он би морао планирати и објекте културно-парковног наслеђа, односно објекте пејзажне архитектуре, односно објекте пејзажног, парковног и вртног градитељства, а не зелене површине итд, итд.
Значи, зелена површина нема и неможе имати статус и значај објекта. То је (не)плански патентиран појам, који најчешће и у најгорем облику, омогућава двосмислен приступ тако маркираним локацијама и потезима у плановима. Њиме, свако замишља, управо оно што му треба, поготово инвеститорски лоби, који делове дрвореда, блоковских парковних структура, предвртова, паркова итд., итд., рушилачки или сечом претвара у грађевинске објекте, као Пети парк на Звездари, Парк теразијска тераса итд. итд.
У складу са Зконом о заштити животне средине и Законом о стратешкој процени утицаја на животну средину (Сл. Лист Р.С., бр. 135/04), за решавање овог стратешког питања није урађена ни Студија о процени утицаја на животну средину. Без обзира што су се надлежни органи очитовали око израде овог документа, њихова констатација, да се немогу утврдити коначне процене последица, зато што се нерасполаже са потребним информацијама неопходним за целовиту анализу, затим …”Саобраћајница ће пролазити кроз подручје трећег степена заштите споменика природе Машин мајдан и заштићену просторно-културну целину Топчидерско брдо – Сењак - Дедиње, услед чега ће природно и културно добро бити најрањивије”…, …”да у конкретном случају не постоји могућност значајних утицаја на животну средину”…, није оправдана, јер УМП и ЛШТ су такви објекти, који ће битно допринети увећању буке на трасама, које иду надземно по градским улицама, где имамо велику густину становања.
У таквим случајевима, треба рачунати на угрожавање Топчидерског парка као највредније, незаменљиве и ненадокнадиве јединице културно-парковног и градитељско-урбаног наслеђа и еко-биолошког ресурса Београда, затим на недозвољено угрожавање здравља београђана у његовој непосредној близини и непосредном окружењу. Све то, морали су сагледати ангажовани и плаћени стручњаци за израду Студије о процени утицаја на животну средину и преко ових чињеница нису могли олако прећи и написати констатације које указују да су писане као наручене, поготово што је градски Завод за заштиту споменика културе написао, да …”Израда УМП несме ни на који начин да деградира културно-историјску и природну вредност Топчидера, као ни појединачних споменика културе”…, у које несумњиво спада и највреднији и вероватно најстарији објекат културно-парковног и градитељско-урбаног наслеђа Београда Топчидерски парк са његовим заштитним појасом.
Осим тога, предложене трасе битно угрожавају природњачке структуре Топчидерске долине. О томе је нужно стручно очитовање надлежних служби за заштиту природе, односно израда Природњачке подлоге и услова за заштиту природњачких вредности ових изузетно вредних културно-историјских, просторно-пејзажних и градитељско-урбаних објеката и целина. Како су предвидиве и еколошке последице на том потезу, нужно је очитовање и служби за заштиту животне средине, односно израда Еколошке подлоге и услова за заштиту животне средине за ове и друге потезе градских улица кроз које су предложене трасе УМП и ЛШТ.
Такође, угрожене су и споменичке вредности и својства културно-парковне баштине, коју у зони Топчидерске реке и Кошутњака артикулиуше Топчидерског парк. А, кад срушимо, или на други начин системом УМП и ЛШГ допринесемо дугорочом уништавању Топчидерског парка, срушили, односно заувек смо уништили највреднији објекат културно-парковног наслеђа Београда. Ту је, засада сачувани и најлепши београдски Булевар Краља Александра. Оба ова споменичко-урбанистички својствена објекта, имају изузетан градитељско-урбанистички значај за град Београд, и они као јединствене културно-историјске, те урбанистичко-градитељске тековине и вредности, али и као просторно-урбане структуре, имају културно-парковни и еколошко-санитарни значај за Београд. Због значаја ових објеката са културно-историјског, урбанистичко-градитељског и културно-парковног аспекта, предложене измене и допуне у великој мери, угрожавају ове вредне објекте градитељско-урбане културе, па је зато нужна израда конзерваторских подлога са условима за заштиту културно-парковног и градитељско-урбанистичког наслеђа Београда на овим потезима, који су угрожени проласком надземних траса УМП и ЛШТ, поред или кроз њихове просторне волумене.
Мр Велимир Ћеримовић
 |
 |
 |
 |
 |
||||||
 |
||||||||||
 |
 |
 |
 |
 |
 |
|||||
 |
 |
|||||||||
 |
 |
|||||||||
 |
||||||||||
 |
|
|||||||||
 |
||||||||||
| |
||||||||||
текст у .doc формату