>>о професији

>>области     професионалног     ангажовања

>>лиценце

>>образовање у     пејзажној     архитектури

>>стручна     литература

>>корисне адресе

   ОБРАЗОВАЊЕ У ПЕЈЗАЖНОЈ АРХИТЕКТУРИ

Пејзажна архитектура је струка академског образовања. У свету постоји преко 200 високих школа пејзажнe архитектурe, од тога око 80 у Европи и 60 у Северној Америци. Иако им је циљ заједнички, школе се доста разликују, зависно од тога шта им је тежиште едукације. Постоје школе са уметничком оријентацијом, затим оне којима је тежиште на планирању простора, или заштити животне средине, инжењерингу, као и оне изразито биотехничке оријентације. У Србији и Црној Гори образовање за пејзажну архитектуру је почело на Шумарском факултету, што је у многоме определило израженију биотехничку оријентацију, али се ситуација мења, јер се настава усклађује са светским трендовима. Осим тога, појављују се и друге сродне школе, тако да ће и на тржишту знања постојати конкуренција. Ипак, без обзира на извесну разноликост, све школе пејзажне архитектуре увек пружају мултидисциплинарна знања. Студенти изучавају науке које им дају знања о пејзажу, као и знања и вештине које се односе на уређивање пејзажа. Типичан програм студија пејзажне архитектуре обухвата: природне науке битне за познавање пејзажа (геологија, педологија, климатологија, фитоценологија, екологија и сл.), затим биолошка знања и познавања биљака (дендрологија, зељасте биљке и сл.), планерска знања (просторно и урбанистичко планирање, планирање предела, планирање система зелених и рекреативних простора, планирање заштите природе и животне средине уопште), пројектантске вештине (почев од ручних и компјутерских техника цртања, познавања теорије форме, преко пројектовање вртова, отворених градских простора, све до пројектовања великих рекреативних простора и паркова), затим инжењерска знања и технике изградње (познавање материјала, пејзажноархитектонске конструкције, пејзажни инжењеринг и сл.), знања из области пејзажног менаџмента (одржавање зелених простора, уређивање предела и сл.), као и неопходна културолошка знања и знања из области друштвених наука (историја пејзажне архитектуре и уметности, социологија простора и сл.).

У Србији се пејзажна архитектура изучава на неколико факултета, у мањој или већој мери.
Пре свега, то је на Одсеку за пејзажну архитектуру и хортикултуру Шумарског факултета Универзитета у Београду, где је струка и започела свој развој још 1960. године, први пут у бившој Југославији. Студенти који заврше овај одсек стичу звање "дипломирани инжењер пејзажне архитектуре и хортикултуре". Као што се из самог данашњег назива школе, као и развоја овог одсека може видети, на Шумарском факултету је још од оснивања Одсека развијана мешовита школа која је образовала стручњаке и за Пејзажну архитектуру и за Пејзажну (орнаменталну) хортикултуру. Пејзажна архитектура и Пејзажна хортикултура су заправо две струке, које су у многим сегментима блиске, али су у свету већ одавно раздвојене и тамо где су уопште заједно и биле. Тежиште Пејзажне архитектуре је пејзажно уређење простора, а тежиште Хортикултуре је гајење (производња и нега) биљака. Такав развој поменутог Одсека и поред неких предности, у неким периодима је узроковао и извесне недостатке код дипломираних инжењера, којима је због концепта прешироког базичног образовања на основним студијама требало још доста времена у пракси да достигну потребан ниво вештине у области за коју су се определили.
Пре неколико година почели су се појављивати приватни Универзитети у Србији и Црној Гори. Тако се појавио и приватни Факултет за индустријски дизајн у Београду, на ком је формиран програм под називом "дизајнер екстеријера – пејзажни архитекта". Није нам још познато да ли је овај програм реализован и да ли је дипломирао неки студент.
Од 1998. године на Универзитету у Новом Саду, у оквиру Техничког факултета, формиран је Одсек за архитектуру. У програму овог Одсека на петој години (у деветом семестру) постоји предмет "Пејзажна архитектура".
Такође у Новом Саду, у оквиру Пољопривредног факултета, формиран је пре наколико година Одсек за хортикултуру, који се (као што и назив говори) бави искључиво хортикултуром, а пејзажна архитектура се у минималном облику само помиње у оквиру једног предмета на 4 години који представља комбинацију више области: "Пројектовање, подизање и одржавање зелених површина".
Схвативши значај пејзажног приступа у уређењу простора, последњих неколико година се и у оквиру Архитектонског факултета у Београду почео помињати пејзажноархитектонски аспект, у оквиру појединих предмета "Урбане функције – рекреација" и "Урбана техника и композиција".
У оквиру Одсека за планирање животне средине Географског факултета у Београду егзистира предмет "Уређивање предела", дакле један предмет изразито предеоно-еколошког приступа, сличан предмету Планирање и уређивање предела који постоји у свакој школи пејзажне архитектуре.

Одсек пејзажна архитектура и хортикултура
Шумарског факултета Универзитета у Београду
ул. Кнеза Вишеслава 1., Београд

На Шумарском факултету, 1960. године, основан је Одсек за озелењавање насеља чије је циљ био да постави прву линију између шумарства и пејзажног уређења градске средине.
Од 1966. год. назив се мења у Одсек за Хортикултуру.
Од 1973. год. Одсек постаје самосталан Институт за Пејзажну архитектуру.
Од 2002. носи назив Одсек Пејзажна архитектура и хортикултура.
Одсек пејзажна архитектура и хортикултура је део Шумарског факултета Универзитета у Београду. Основна делатност Одсека је образовање, како на нивоу основних студија - образовања дипломираних инжењера пејзажне архитектуре и хортикултуре, тако и на нивоу специјалистичких, магистарских и докторских студија.
Осим наставе, Одсек се бави и научно-истраживачким радом у области пејзажне архитектуре и хортикултуре, као и сарадњом са привредом на изради студија, планова и пројеката, пружању услуга експертизa, издавањем сертификата и сл.
Одсек за Пејзажну архитектуру и хортикултуру данас има 27 запослених наставника и сарадника, а у настави је ангажовано још 26 наставника и сарадника са других одсека Шумарског факултета, као и са других факултета Универзитета.
Одсек организује основне, специјалистичке, магистарске и докторске студије.

Основне студије - на Одсеку Пејзажна архитектура и хортикултура трају четири године, тј. осам семестара. По завршетку основних студија стиче се стручни назив:
- дипломирани инжењер пејзажне архитектуре и хортикултуре.

Актуелни наставни план студија Пејзажне архитектуре и хортикултуре:

Прва година:

Друга година:

Трећа година:

Четврта година:

Специјалистичке студије - трају две године и завршавају се израдом специјалистичког рада. Садржај специјалистичких студија формира се зависно од интересовања кандидата, а у оквиру постојећих наставних могућности.
Магистарске студије - трају две године и завршавају се израдом магистарског рада. Организоване су из ужих научних области: Планирање и пројектовање у пејзажној архитектури (са 2 изборне групе), Подизање и одржавање зелених површина, Производња украсних биљака, Економика и организација у ПА и Х. и Заштита украсних биљака. На ове студије може се уписати лице које је стекло образовање и на другим сродним факултетима. По завршетку студија стиче се академски назив магистра наука из области пејзажна архитектуре и хортикултуре
Докторске студије - трају три године и завршавају се израдом докторске дисертације. На докторским студијама се може стећи научни степен доктора наука из области пејзажне архитектуре и хортикултуре.

У оквиру Одсека, од 1964. године до данас, дипломирало је око 1100 студената, израђено је 39 магистарских радова и 16 докторских дисертација.

Учешће студената у студентским организацијама и њихов допринос развоју струке:

2001 – Конкурс у организацији Центра за планирање урбаног развоја (ЦЕП) за реконструкцију Рузвелтове улице (Освојена прва награда).
2002 – Наши студенти су организовали годишњи сусрет Европског удружења студената пејзажне архитектуре (ELASA 2002) у Србији. У гостима је било преко 70 студената из европских земаља.
2002 – Конкурс за уређење "Народне баште" у Панчеву (Освојене четири награде).
2002 – Конкурс за Пејзажно уређење парка Младен Стојановић и парка Петар Кочић у Бања Луци) учествовале три екипе студената Одсека.
2003 – "Млади у граду" – студентски конкурс у организацији АУПА (Архитектура и урбанизам Панчева). Три награде студената ПА.
2003 - Public Art – Public Space (PAPS) – уметнички перформанс (јул 2003) у организацији Архитектонског факултета, уз учешће Универзитета уметности и Одсека за Пејзажну архитектуру и хортикултуру Шумарског факултета у Београду.
2003 - 2004 – Ревитализација Топчидерског парка у Београду – студентска радионица у организацији Градског завода за заштиту споменика културе. Учествовали су студенти архитектуре, пејзажне архитектуре и хортикултуре и студенти историје уметности.